Jedan sloj kože ispod…
Bilo koji terapeutski rad otvara pitanje – koja je mera podrške klijentu ona prava?
Kad je pristup holistički, sveobuhvatan, kao što je u šiacu tretmanu, treba li pored fizičkog osluškivati poruke emotivnog i mentalnog tela klijenta? Naravno da treba, jer čine neodvojivu celinu.
Ali na koji način treba tome pristupiti? Ponekad se desi da se tretman pretvori u ispovedaonicu svega do tad neizrečenog. Nekad, bez reči, telo samo progovori – savijanjem, tremorom, grčevima… Ponekad suzama ili nekontrolisanim smehom. Šiacu terapeut je tu da sačuva siguran prostor za sva verbalna i neverbalna ispoljavanja.
Desi se ponekad da se ta granica suptilno pomeri. Usamljenost i otuđenost u modernom društvu dovodi do toga da shvatimo da nam nedostaje istinska prijateljska podrška. Da nema ko da nas čuje i razume. Da nas zagrli i potapše po ramenu uz brižnu, toplu reč.
Klijent ponekad toliko otvori svoj intimni prostor u kome dugo zatočeni borave strah, tuga, brige, bes, pa i potisnute radosti i čežnje, da terapeut koji nije svestan i prisutan instiktivno lako zakorači u njega. I onda može nastati izazov – kako se u tom ranjivom prostoru postaviti?
Ako kao terapeuti uđemo u ulogu sveznajućeg pripovedača i “premudrog” posmatrača, radićemo tretman iz ega. Klijent, već ranjen i načet, može se zbog te slabosti postideti i povući. Može se zatvoriti, skliznuti još niže. A sa njim će skliznuti i terapeut jer mu nije bio od pomoći.
Ako mu se pak terapeut potčini i dopusti klijentu da on “vodi” tretman, da daje instrukcije i sugestije koji deo tela treba tretirati, ili mu ugađa na bilo koji način držeći ga u “komfor-zoni”, tretman će opet biti neuspešan. Bez obzira što klijent poznaje svoje telo, nema do kraja osvešćen obrazac šta pravi u telu bolove i blokade. Nametanjem sugestija sprečava terapeuta da upotrebi svoje znanje, iskustvo i intuiciju kako bi mu pomogao da izađe iz začaranog kruga. Opet će oboje izaći iz susreta kao gubitnici.
Šta je onda rešenje? Moj učitelj je dao divnu i pomalo poetičnu definiciju – treba biti “jedan sloj ispod klijentove kože”. Skoro pa jednak sa njim. Nežna podrška da se uzdigne. Bez gledanja sa visine arogntnog stručnjaka ili iz pozicije potčinjenog pružaoca usluge.
Kada nađemo pravu meru bliskosti, uzajamnog poštovanja i poverenja u proces i šiacu metod, tad smo svi na dobitku. Tad nastaje magija protoka, razmene i obostranog rasta, što je i smisao, glavni cilj svakog šiacu susreta.